Već smo pričali o važnosti vitamina D3 na našem sajtu. Značaj ovog prohormona pokazao se u tome što se njegove imunomodulatorne sposobnosti dokazuju svakim danom, u velikom broju istraživanja koja se odnose na prevenciju i terapiju infekcije COVID-19.

Osnovna uloga D3 je pravilna i efikasna resorpcija kalcijuma iz hrane. Da bi ona bila optimalna i kalcijum se pravilno ugrađivao u koštani sistem, neophodne su dovoljne količine i vitamina K.

K vitamin nalazi se u dva prirodna oblika, K1 (filokinon) i K2 (menakinon). Zdrava odrasla osoba može dovoljno vitamina K uneti hranom ili sintezom menakinona (K2) pomoću bakterija u crevima.

Do manjka vitamina K često dolazi usled slabe apsorpcije masti iz gastrointestinalnog trakta, zbog toga što se vitamin K, koji je liposolubilan, apsorbuje iz creva zajedno sa mastima.

Veoma čest uzrok manjka vitamina K u organizmu je slabost jetre (opstrukcije žučnih kanala kamenom ili tzv. „muljem“ kao i kod oboljenja jetre), da sekretuje žuč u gastrointestinalni trakt. Kod nedostatka žuči nema adekvatnog varenja, metabolisanja i apsorpcije masti, pa se zato smanjuje i apsorpcija vitamina K.

Manjak vitamina K se javlja kod celijačne bolesti kao i kod svih stanja kod kojih dolazi do poremećenog balansa u mikrobiomu poznatijeg kao „crevna flora“ npr. dijareje, upotreba antibiotika, loša, nepravilna ili deficitarna ishrana.

Ako u telu nemamo dovoljno vitamina K2, ono neće moći da apsorbuje kalcijum koji će se potom taložiti u mekim tkivima i može dovesti do opasne kalcifikacije zglobova i organa.

Hrana koja sadrži najveće koncentracije vitamina K je: sir, žumance, džigerica, alge, kupus, karfiol, prokelj, spanać, blitva, kopriva, paradajz, grašak, soja, šargarepa, krompir, lucerka (alfafa), biljna ulja, riblje ulje, mleko i žitarice.

Dr Jelena Nela Solar

Vaš, Solar Medical Center.

Preporuke za prevenciju obolevanja od infekcije izazvane Korona virusom su identične kao i za sve ostale respiratorne zarazne bolesti:

• Pranje ruku češće i temeljnije, posebno nakon boravka u javnim prostorima.
• Ukoliko kijate i kašljete pokrijte usta maramicom ili podlakticom. Maramicu momentalno bacite u kantu sa poklopcem.
• Izbegavajte rukovanje, blizak zagrljaj ili ljubljenje.
• Ne prilazite obolelim ili potencijalno obolelim osobama na bliže od 2m.
• Ostanite kod kuće ukoliko ste bolesni. Ne idite na posao!
• Izbegavajte dodirivanje svog lica rukama koliko je to moguće.
• Izbegavajte skupove ili mesta gde možete doći u kontakt sa većim brojem osoba.

Imajući u vidu da vakcina jos uvek ne postoji, jedino što lekari osim prethodno navedenih higijenskih mera mogu predložiti je osnaživanje imuniteta koji i jeste najvažniji faktor odbrane od ovog zloćudnog virusa.Čak i ukoliko je vaše zdravstveno stanje u ovom trenutku zadovoljavajuće mora se primeniti svaki vid preporuke koji se objavljuje u medijima od strane stručnih timova epidemiologa, infektologa, pulmologa i specijalista higijene.

Potrebno je da se zdravo hranimo, a posebno da smanjimo unos šećera. Osim složenih ugljenih hidrata kao što su integralne žitarice, voće i povrće, ostale tzv. „proste“ šećere svesti na minimum ili u potpunosti izbaciti. Da bismo se zdravo hranili potrebno je unositi raznovrsnu hranu. Zdrave navike se zasnivaju na konzumaciji zdrave sveže ili smrznute hrane, tj. povrća i voća, žitarica, jaja, mesa, mlečnih proizvoda, kao i zdravih ulja. Namirnice bi trebalo da budu sveže ili sveže smrznute, jer se na taj način bolje održava nutritivni sastav i bogatstvo vitaminima, mineralima, oligoelementima, kao i drugim makroelementima.

Imajući u vidu da je naše zemljište siromašno oligolementima poput selena i cinka, ove antioksidanse je neophodno unositi dodatno. Podrazumeva se da ih uzimate u odgovarajućem periodu dana i na prazan stomak. Potrebno je naglasiti da je bolje uzimati grupu, tj. koktel antioksidativnih minerala i vitamina kao što su A, C i E vitamin, jer na taj način obezbeđujemo veoma potentnu sinergiju u odbrambenom efektu ovih jedinjenja. Vitamin ili hormon D3 takođe spada u red imuno stimulanata. Beta glukani, echinacea i drugi imunomodulatori su takođe od značaja, ali im je i cena nešto veća i nisu dostupni svima.

Pravilna ishrana bogata kvalitetnim nutrijentima i vlaknima obezbediće idealni balans mikrobioma u široj javnosti poznat kao „crevna flora“, koji u odnosu 9:1 za „dobre“mikroorganizme održava povoljne uslove za funkcionisanje odbrambene uloge limfnih ćelija zaduženih za stabilan i efikasan imunitet. Kako veoma često nemamo ovaj odnos, možemo otvoriti vrata svim bolestima, a posebno onima koje su infektivnog porekla. Zato i pored pravilne i zdrave ishrane bivamo prinuđeni da uzimamo i preparate probiotskih kultura koji obezbeđuju efikasan štit od većine patoloških stanja i bolesti. Za pravilan izbor vrste probiotika, mora se analizirati više faktora zdravstvenog statusa, tegoba i probave, a posebno kvalitet proizvodne prakse farmaceutskog proizvođača. Kulture moraju biti dobro skladištene i čuvane da bi ostvarile svoju ulogu. Zato je dobro da Vaš lekar preporuči koji će vam preparat odgovarati.

Svaka osoba je pojedinac sa svojstvenim specifičnostima i zahteva pored opštih higijenskih mera i individualnu preporuku. Iz ovog razloga preporučujemo da nas posetitte i dobijete ekspertsku analizu i najbolju preporuku za poboljšanje imuniteta od strane naših lekara iz Solar Medical Centra.

Informacije o novootkrivenom koronavirusu i bolesti COVID-19

Brzo širenje virusa koji izaziva COVID-19 čitavu planetu je podigao na noge. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) proglasila je ovu epidemiju koronavirusa pandemijom, a širom sveta se beleži porast slučajeva osoba zaraženih ovom vrstom virusa. Srbija nažalost nije izuzetak i broj zaraženih osoba se povećava iz dana u dan. Podelićemo sa Vama najbitnije informacije vezane za ovaj virus i bolest koju izaziva, uz načine za prevenciju i najčešće postavljana pitanja.

Foto: WHO

Šta je koronavirus?

Koronavirusi su veoma čest razlog prehlada i drugih infekcija gornjih disajnih puteva.

Šta je COVID-19?

COVID-19, skraćeno od „coronavirus disease 2019„, je zvaničan naziv koji je Svetska zdravstvena organizacija dala bolesti koju izaziva ovaj novoidentifikovani koronavirus.

Koliko osoba boluje od COVID-19 na teritoriji Srbije?

Ovaj broj se brzo menja.

Najsvežije informacije koje imamo u trenutku pisanja ovog teksta su da je na teritoriji Srbije potvrđeno 97 slučajeva osoba zaraženih novim koronavirusom.

Najnovije informacije uvek možete potražiti na zvaničnom sajtu covid19.rs.

Grip ubija više ljudi od COVID-19, bar po informacijama dostupnim do sada. Zašto smo toliko zabrinuti povodom COVID-19? Zar ne bi trebalo da se više fokusiramo na prevenciju smrtnih slučajeva izazvanih gripom?

Strah od gripa je opravdan. Srećom, iste mere koje pomažu u sprečavanju širenja novootkrivenog koronavirusa – često i temeljno pranje ruku, izbegavanje dodirivanja lica, kašljanje i kijanje u maramicu ili lakat, izbegavanje osoba koje su zaražene i držanje odstojanja od drugih ukoliko sami imate virus – takođe pomažu i protiv širenja gripa.

Ukoliko se razbolite od gripa, Vaš lekar može da prepiše antivirusni lek koji smanjuje ozbiljnost bolesti i skrati njeno trajanje. Trenutno takvi lekovi nisu dostupni u borbi protiv COVID-19.

Da li treba da primim vakcinu protiv gripa?

Dok vakcina protiv gripa neće pomoći protiv razvijanja bolesti COVID-19, svejedno je dobra ideja. Većina ljudi starijih od šest meseci može i treba da primi vakcinu protiv gripa. Čineći to smanjujete šanse da dobijete sezonski grip. Čak iako vakcina ne spreči dobijanje gripa, može da smanji šanse za ozbiljne simptome. Ali naglašavamo da vakcina protiv gripa neće biti od pomoći kada je u pitanju ovaj koronavirus.

Zašto je toliko teško razviti način lečenja za virusna oboljenja?

Antivirusni lek mora biti sposoban da cilja na određeni deo životnog ciklusa virusa koji mu je neophodan za reprodukciju. Dodatno, antivirusni lek mora biti u stanju da ubije virus bez ubijanja ljudskih ćelija koje virus okupira. Treba napomenuti i da su virusi veoma prilagodljivi. Zato što se reprodukuju veoma brzo, imaju veoma veliku priliku da mutiraju (promene svoje genetske informacije) sa svakom novom generacijom, time razvijajući imunitet protiv lekova i vakcina koje stvorimo.

Koji su simptomi?

Neke osobe inficirane virusom nemaju nikakve simptome. Kada virus izazove simptome, najčešći su blago povišena temperatura, bolovi u telu, kašljanje, začepljenje nosa, curenje nosa i upaljeno grlo. Međutim, COVID-19 može da izazove i ozbiljnije simptome kao što su visoka temperatura, ozbiljan kašalj i nedostatak daha, što često može da ukaže na zapaljenje pluća.

Koliko traje period od trenutka izlaganja virusu do trenutka kada simptomi počnu da se ispoljavaju?

Pošto je ovaj tip koronavirusa tek nedavno otkriven, vreme od izlaganja do začetka pokazivanja simptoma (poznat kao period inkubacije) za većinu ljudi tek treba da se odredi. Zasnovano na trenutnim informacijama, simptomi mogu da se ispolje već tri dana nakon izlaganja, ali ovaj period može da potraje i 13 dana. Nedavno objavljeno istraživanje pokazalo je da period inkubacije obično potraje pet dana.

Kako se koronavirus prenosi?

Koronavirus se po pretpostavci prenosi prvenstveno sa osobe na osobu. Ovo se može dogoditi ljudima koji su u bliskom kontaktu jedni sa drugima. Kapljice koje se stvaraju kada inficirana osoba kašlje ili kija mogu da dospeju do usta ili noseva drugih ljudi u neposrednoj blizini, a mogu biti i udahnuti unutar pluća.

Koliko je COVID-19 smrtonosan?

Odgovor na ovo pitanje zavisi da li gledate na stopu smrtnosti (rizik od smrti među zaraženima) ili ukupan broj žrtava. Do sada, grip je izazvao mnogo više smrtnih slučajeva ove sezone širom sveta od novog koronavirusa. Ovo je razlog zašto ste možda čuli da je grip veća pretnja.

Kada govorimo o stopi smrtnosti, izgleda da je rizik od smrtnosti ovog virusa (obično se pretpostavlja 3% do 4%) manji nego što je ranije bio za SARS (otprilike 11%) i MERS (oko 35%), ali može biti veći od rizika koji nosi sezonski grip (sa prosekom od oko 0.1%).

Međutim, broj koji trenutno cirkuliše za novi koronavirus će biti menjan vremenom kako se bude povećavao broj testiranih osoba i izveštaji postanu ustaljeni. Na primer, testiranje je bilo ograničeno na početku epidemije, što je kao posledicu nosilo manje prepoznatih slučajeva, te je ostavljalo utisak da je veći procenat infekcija fatalan. Nedavne procene su stopu smrtnosti postavile bliže 1%.

Foto: WHO

Ko je u najvećem riziku da postane veoma bolestan usled COVID-19?

Starije osobe, naročito one sa postojećim zdravstvenim problemima kao što su bronhitis, emfizem, srčani problemi ili dijabetes, podložnije su razvitku ozbiljnijeg oboljenja usled delovanja virusa.

Nekoliko postojećih zdravstvenih problema mogu da povećaju rizik od ozbiljnih komplikacija bez obzira na životno doba i uključuju sledeće:

• krvni poremećaji kao što su bolest srpastih ćelija ili uzimanje razređivača krvi;

• hronične bolesti bubrega;

• hronične bolesti jetre, uključujući cirozu i hronični hepatitis;

• bilo koje stanje ili terapija koja slabi imuni odziv (rak, lečenje raka, transplantacija organa ili koštane srži, imunosupresivni lekovi, HIV ili AIDS);

• trenutna ili skorašnja trudnoća;

• dijabetes;

• nasledni metabolički i mitohondrijski poremećaji;

• bolesti srca, uključujući koronarnu arterijsku bolest i urođene srčane mane;

• plućne bolesti, uključujući astmu, hronični bronhitis i emfizem;

• neurološka i neurorazvojna stanja, kao što su cerebralna paraliza, epilepsija, šlog, intelektualni invaliditet, umeren do ozbiljan zaostatak u razvoju, distrofija mišića ili oštećenje kičmene moždine.

Da li su deca imuna na virus koji izaziva COVID-19?

Deca, uključujući veoma malu decu, mogu da razviju COVID-19. Međutim, deca uglavnom iskušavaju blaže simptome kao što su povišena temperatura, curenje nosa i kašalj. U manjem broju slučajeva deca su imala teže komplikacije, ali je izuzetno retko. Deca sa postojećim zdravstvenim problemima mogu biti podložnija riziku za teže oblike bolesti.

Da li će toplo vreme zaustaviti epidemiju virusa?

Neki virusi, kao što su obična prehlada ili grip, šire se više kada je vreme hladno, ali je i dalje moguće biti zaražen ovim virusima za vreme toplih meseci. U ovom trenutku, ne znamo da li će se širenje novog koronavirusa smanjiti kada dođu topliji dani.

Da li bih trebao da primim pakete iz Kine?

Ne postoji razlog za sumnju da paketi iz Kine nose koronavirus. Ovo je respiratorni virus sličan gripu. Ne prestajemo sa primanjem pošiljki iz Kine tokom njihove sezone gripa. Istom logikom bi se trebalo voditi i u slučaju virusa koji izaziva COVID-19.

Da li mogu da dobijem koronavirus jedući hranu koju su nosili ili pripremali drugi?

Još uvek učimo o prenosu novog koronavirusa. Nije najjasnije da li ga je moguće preneti od strane inficirane osobe koja rukuje hranom ili istu priprema, ali ako je to slučaj pre će biti izuzetak nego pravilo.

Novi koronavirus je respiratorni virus za koji se zna da se prenosi gornjim respiratornim sekretima, uključujući kapljice iz vazduha nakon kašljanja ili kijanja. Virus koji izaziva COVID-19 je takođe otkriven u stolici određenih osoba. Dakle, za sada ne možemo da opovrgnemo mogućnost infekcije putem hrane koja je bila u kontaktu sa zaraženom osobom koja nije temeljno oprala ruke. U slučaju vruće hrane, virus bi verovatno bio ubijen veoma visokom temperaturom u procesu pripreme hrane. To ne mora biti slučaj sa hranom kao što su salate i sendviči, koja nije prošla kroz istu termičku obradu.

Foto: WHO

Šta mogu da učinim da zaštitim sebe i druge od COVID-19?

Sledećim akcijama možete pomoći u suzbijanju širenja i ličnoj zaštiti od COVID-19, kao i drugih koronavirusa i gripa:

• izbegavanje bliskih susreta sa osobama koje su zaražene;

• izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta;

• ostajanje kod kuće kada ste bolesni;

• pokrivanje kašljanja ili kijanja maramicom, zatim bacanjem iste u smeće;

• čišćenje i dezinfekcija često dodirivanih predmeta i površina koristeći standardne kućne preparate za čišćenje;

• često pranje ruku sapunom i vodom.

Šta treba da znam o efikasnom pranju ruku?

Perite ruke često sapunom i vodom bar 20 sekundi, naročito nakon odlaska u toalet, pre obroka i nakon duvanja nosa, kašljanja ili kijanja.

• ukoliko sapun i voda nisu trenutno dostupni, koristite proizvod za higijenu na bazi alkohola sa bar 70% alkohola u svom sastavu, pokrivajući sve površine ruku i zatim ih trljajte dok ne postanu suve;

• uvek perite ruke sapunom i vodom ukoliko su vidljivo prljave;

• dodatne informacije o pranju ruku potražite ovde.

Da li bi trebalo nositi masku za lice?

Pratite zvanične savete vlade po ovom pitanju. Ukoliko imate respiratorne simptome kao što su kašalj ili kijanje, stručnjaci savetuju nošenje maske sa ciljem zaštite drugih osoba oko Vas. One mogu da pomognu u zadržavanju kapljica koje sadrže bilo koji tip virusa, uključujući i grip, time štiteći svakoga u krugu do dva metra od zaražene osobe.

Da li je bezbedno putovati avionom?

Ostanite u toku sa trenutnim putnim preporukama od strane regulatornih agencija. Ovo je situacija koja se menja veoma brzo.

Svako ko ima groznicu i respiratorne simptome ne bi trebalo da leti ukoliko je to moguće. Čak i ako osoba pokazuje samo simptome blage prehlade, ona bi trebalo da nosi masku u avionu.

Foto: WHO

Da li je dostupna vakcina?

Vakcina trenutno ne postoji, mada će naučnici započeti sa ljudskim testovima uskoro. Međutim, trebaće im godinu dana ili više kako bi znali imaju li vakcinu koja funkcioniše.

Može li osoba koje je već imala koronavirus da bude ponovo zaražena?

Još uvek nema potvrdnog odgovora, ali većina osoba bi verovatno razvila bar kratkoročni imunitet na koronavirus koji izaziva COVID-19. Međutim, i dalje bi bili podložni infekciji drugog koronavirusa. Postoji mogućnost da ovaj virus mutira, kao što virus gripa radi svake godine. Ove mutacije često menjaju virus dovoljno da vas ponovo učine podložnim zarazi, jer Vaš imuni sistem misli da je u pitanju infekcija sa kojom se ranije niste susretali.

Koliko dugo koronavirus koji izaziva COVID-19 može da preživi na površinama?

Još uvek ne znamo koliko dugo koronavirus preživljava na površinama kao što su plastika, porcelan, granit, čelik ili bakar. U međuvremenu, preporučuje se čišćenje često dodirivanih površina i predmeta svakog dana. Ukoliko su površine prljave, prvo ih očistite koristeći deterdžent i vodu, a zatim ih dezinfikujte.

Da li bi trebalo prestati sa uzimanjem lekova koji potiskuju imuni sistem kako bi smanjili šansu za infekciju koronavirusom?

Ukoliko se zarazite virusom, Vaš odgovor na to će zavisiti od mnogo faktora, a jedan od njih je uzimanje lekova koji potiskuju imuni sistem. Prekid ovakve terapije može da pogorša Vaše postojeće stanje. Najbitnije je da ovakvu odluku ne donosite sami. Uvek je loše korigovati dozu ili prestajati sa terapijom bez prethodne konsultacije sa lekarom koji je istu prepisao.

Kako se zaštititi od koronavirusa ukoliko ste starija osoba sa hroničnim zdravstvenim problemom?

Svako star 60 godina i više se smatra veoma podložnim za ozbiljne komplikacije usled infekcije novim koronavirusom i rezultujuće bolesti COVID-19. Ovo je tačno bez obzira da li imate postojeći zdravstveni problem ili ne, ali se postojanjem takvog problema situacija dodatno pogoršava.

Preporuka je poštovanje sledećih mera za one koji su visokorizični:

• nabavka lekova i namirnica za nekoliko nedelja ukoliko morate da ostanete kod kuće;

• preduzmite sve svakodnevne mere i držite odstojanje od drugih osoba;

• kada izađete u javnost, držite se podalje od zaraženih, smanjite bliski kontakt i često perite ruke;

• izbegavajte gužve;

• izbegavajte krstarenja i nepotrebne letove avionom;

• za vreme epidemije koronavirusa ostanite kod kuće što je više moguće kako bi dodatno smanjili rizik od zaraze.

Da li kućni ljubimci mogu da Vas zaraze virusom koji izaziva COVID-19?

Trenutno ne postoje dokazi da kućni ljubimci kao što su psi ili mačke mogu da šire COVID-19 na ljude. Međutim, kućni ljubimci mogu da Vas zaraze drugim infekcijama koje izazivaju bolest, uključujući ešerihiju koli i salmonelu, tako da uvek perite ruke temeljno sapunom i vodom nakon svake interakcije sa Vašim kućnim ljubimcima.

Foto: WHO

Šta možete da učinite kako bi Vaš imuni sistem održali snažnim?

Vaš imuni sistem je odbrambeni sistem Vašeg tela. Kada štetni uljez – kao što su virus prehlade ili gripa, ali i koronavirus koj izaziva COVID-19 – dospe u Vaše telo, imuni sistem otpočinje odbranu. Poznat kao imunski odgovor, ovaj proces je serija događaja koji uključuju različite ćelije i odvija se tokom vremena.

Poštovanje osnovnih saveta za očuvanje zdravlja je najbolji korak koji možete da napravite ka održanju Vašeg imunog sistema snažnim i zdravim. Svaki deo Vašeg tela, uključujući i imuni sistem, funkcioniše bolje kada je zaštićen od napada iz okruženja i osnažen zdravim navikama i strategijama kao što su:

• izbegavanje pušenja;

• ishrana bogata voćem, povrćem i žitaricama;

• uzmite multivitamin ukoliko sumnjate da ne unosite sve hranljive sastojke kroz ishranu;

• redovno vežbajte;

• održavajte zdravu telesnu težinu;

• kontrolišite stres koliko je to moguće;

• kontrolišite krvni pritisak;

• ukoliko pijete alkohol, to činite umereno (ne više od jednog ili dva pića za muškarce i ne više od jednog pića za žene);

• spavajte dovoljno;

• preduzmite korake da izbegnete infekciju, kao što je često pranje ruku i ne dirajte lice pošto štetni mikrobi mogu da dospeju u Vaš organizam kroz oči, nos ili usta.

Kako da znate da li imate COVID-19 ili običan grip?

COVID-19 često izaziva simptome slične onima koje osećaju osobe sa težim oblikom prehlade ili gripa. Baš kao u slučaju gripa, simptomi mogu da se pogoršavaju i vremenom postanu opasni po život. Lekar će posumnjati na koronavirus ukoliko:

• imate respiratorne simptome;

• nedavno ste putovali u zemlje u kojima uveliko vlada epidemija virusa, kao što su Kina, Iran, Italija, Japan ili Južna Koreja;

• nedavno ste bili izloženi nekome za koga se sumnja da ima COVID-19;

• povećan broj slučajeva infekcije u Vašem području.

Kako se neko testira na COVID-19?

Mora se uraditi specijalizovani test koji pokazuje da li je testirana osoba zaražena virusom koji izaziva COVID-19. Testiranje je još uvek ograničeno i zahteva lekarsku naredbu.

Foto: WHO

Koliko vremena prođe od trenutka infekcije novim koronavirusom do trenutka kada osoba postaje sposobna da dalje prenosi virus?

Pretpostavlja se da je vreme od trenutka izlaganja virusu do trenutka pokazivanja simptoma (period inkubacije) 14 dana, mada simptomi počinju da se javljaju često već nakon četiri do pet dana nakon izlaganja. Ne znamo kada u periodu vremena u kom osobe ne osećaju simptome postaju zarazne, ali moguće je da postaju sposobne da prenose virus nekoliko dana pre nastanka simptoma.

Koliko dugo nakon što se zarazi osoba može da prenosi virus? U kom trenutku trajanja bolesti će sposobnost prenošenja virusa na druge biti najizraženija?

Veruje se da su zaražene osobe najsposobnije da virus prenose na druge rano u razvitku bolesti, kada počinju da osećaju simptome. Istraživači su otkrili virusni genetski materijal u pacijentima nekoliko nedelja nakon što su se oporavili od COVID-19 bolesti. Dok važnost ovih otkrića još uvek nije potpuno shvaćena, nagoveštavaju nam mogućnost da osobe mogu biti zarazne nedeljama nakon što započnu svoj oporavak.

Ukoliko dobijem COVID-19, koliko će trajati oporavak?

Zavisi koliko se ozbiljno razbolite. Osobe sa blažim slučajevima se oporavljaju za nedelju ili dve. U težim oblicima oporavak može da potraje i šest nedelja ili više. Prema najnovijim procenama, oko 1% zaraženih osoba će podleći bolesti.

Koliko nakon što mi bude bolje će biti sigurno za izlazak na javna mesta?

Ne znamo sigurno. Po istraživanju u kojem je otkriven virusni genetski materijal u pacijentima nekoliko nedelja nakon oporavka, sigurno je pretpostaviti da osobe ostaju sposobne da prenose virus na druge nedeljama nakon oporavka.

Da li postoji antivirusna terapija za COVID-19?

Trenutno ne postoji određeno antivirusno lečenje bolesti COVID-19.

Koji načini lečenja su dostupni za oporavak od infekcije novog koronavirusa?

Trenutno ne postoji određeno antivirusno lečenje bolesti COVID-19. Međutim, slično kao kod drugih virusnih infekcija, sledeće mere mogu da pomognu:

• iako ne morate da ležite u krevetu, trebalo bi da se dosta odmarate;

• budite dobro hidrirani;

• uzimajte lekove kao što je ibuprofen da smanjite groznicu i ublažite bolove. Pratite uputstva. Ukoliko uzimate kombinaciju lekova, pratite sastav i doze.

Da li mogu da zarazim svog kućnog ljubimca?

Nema izveštaja o slučajevima oboljevanja kućnih ljubimaca ili drugih životinja od COVID-19, ali se ipak preporučuje da ljudi zaraženi virusom smanje kontakt sa životinjama dok se ne sazna nešto više po ovom pitanju. Ukoliko morate da brinete o Vašem ljubimcu ili morate da boravite u prisustvu životinja dok ste bolesni, operite ruke pre i posle interakcije i nosite masku za lice.

Kako nije moguće biti zaražen?

Nije moguće biti zaražen samim prolaskom pored osobe koja je zaražena novim koronavorusom. Najrizičnije je biti u direktnom kontaktu ili provoditi vreme sa nekim na udaljenosti manjoj od dva metra duži vremenski period.

Foto: WHO

Kome da se javim u slučaju da sumnjam na infekciju novim koronavorusom?

• 0648945235 – Ministarstvo zdravlja;

• 011 2684566 – Institut za javno zdravlje „Batut“;

• Zavod za javno zdravlje nadležan za područje u kome živite (spisak zavoda i brojeva telefona postoji na sajtu Ministarstva zdravlja).

Nadamo se da smo Vam razjasnili sve ili većinu nedoumica po pitanju novonastale zdravstene krize. Ovaj tekst će biti ažuriran novim informacijama kako budu pristizale.