Vlakna predstavljaju grupu složenih ugljenih hidrata koja se nalaze u mnogim namirnicama biljnog porekla. Kako su ove namirnice nesvarljive od strane digestivnog trakta, fermentacijom stiču sposobnost da vezuju holesterol i šećere unete hranom. Rastvorljiva ili solubilna vlakna ostvaruju dobar metabolički efekat na masti i šećere, dok se nerastvorljivim ili nesolubilnim pripisuje laksativno dejstvo.

Brza hrana koja je tipična za razvijena društva pokazuje izrazit nedostatak vlakana, te su bolesti savremenog čoveka najčesće i povezane sa problemima kardiovaskularnog sistema i dijabetes.

Vlakna i njihova podela u ishrani

Postoji podela vlakana na sedam grupa, ali se kod nas najviše poznaju pektin, psilijum, celuloza i inulin. Njih je najlakše naći u apotekama i specijalizovanim prodavnicama.

Svaki tip vlakana ima svoju ulogu i zato je važno da ukoliko ih unosimo u obliku suplemenata, menjamo tip vlakna.

Najveća koncetracija vlakana se nalazi u integralnim žitaricama, integralnom ili braon pirinču, orašastim plodovima, semenkama – ponajviše u lanenom semenu, mahunarkama, sočivu, svežem sirovom povrću, svežem voću i suvim šljivama.

Još jedna ne manje važna uloga vlakana je pozitivan efekat na razvoj i održavanje optimalne koncentracije dobrog crevnog mikrobioma koji će suprimirati razvoj loših bakterija i drugih mikroorganizama (parazita, kandide i sl.) u sistemu organa za varenje.

Vlakna u službi detoksikacije

Od velikog značaja je i efekat detoksikacije koji se postiže boljom eliminacijom teških metala. Sve ovo doprinosi i efikasnoj preventivi karcinoma debelog creva.

Vlakno lignin, koje se nalazi u šumskom voću, brazilskom orahu, brokolima, šargarepi, boraniji, jagodama, breskvama, paradajzu, krompiru, prevenira i nastanak žučnih kamenaca. Čak se i govori o tome da ljudi koji jedu ove vrste namirnica u većim količinama imaju bolju kognitivnu funkciju.

Vlakna su takođe nezaobilazni saborac u borbi sa gojaznošću, zatvorom i hemoroidima. Uzeta pre jela, tj.između obroka i pre spavanja, ostvariće efekat smanjenja apetita i olakšanog, redovnog pražnjenja.

Uz vlakna je dobro uzimati pored veće čaše vode i dovoljne količine tečnosti tokom dana probiotske kuture iz roda bifidobakterija.

Takođe je važno da se počne sa manjim količinama koje povećavamo sve dok je stolica normane konzistencije.

Važno je napomenuti da ukoliko koristite vlakna u obliku dodataka ishrani odvojite od vremena uzimanja drugih suplemenata ili hrane, jer uzeti zajedno mogu smanjiti apsorpciju cinka, gvožđa i kalcijuma, ali sigurno i drugih, kao što su magnezijum ili selen.

Danas se smatra da je korišćenje vlakana nužnost i obaveza u cilju prevencije velikog broja bolesti. Dodatni unos vlakana je potrebno da uzimaju, kako stariji, tako i deca, jer se smernice za dnevnu potrebu potkrepljene sve većim brojem studija, povećavaju kontinuirano.

Dr Jelena Nela Solar,

Solar Medical Center

Idealne godine kada nastupa menopauza su od 50, 52 do 55 godina. Sa posledičnim padom polnih hormona žena ulazi u period kada nastupa veći broj, ne baš prijatnih simptoma, koji mogu nepovoljno uticati na ostvarenje punog potencijala aktivnosti i smanjiti radnu sposobnost.

MENOPAUZA I SIMPTOMI

Pored smanjenja gustine kostiju, kadriovaskularnih tegoba, poremećaja laboratorijskih parametara lipidnog statusa i glukoze, umora, endokrinih, reumatoidnih, malignih, neurpsihijatrijskih bolesti, najčešće simptome na koji se žale pacijenti jesu čak i opadanje kose, slabiji tonus kože, porast u telesnoj masi i valunzi.

Kod većine žena ishrana i suplementacija dovode do olakšanja simptoma i bezbolniji prolazak kroz ovaj neprijatni period.

ISHRANA I MENOPAUZA

Ishrana mora biti dobro balansirana kada se govori o odnosu ugljenih hidrata, proteina i masnoća, ali i izbor namirnica mora biti takav da one sadrže veće koncentracije tzv. mikronutijenata, kao što su minerali, vitamini, dovoljna količina korisnih masnih kiselina iz grupe omega3, kao i visok sadržaj vlakana o kojima smo ranije pisali.

Dosta svežih salata, zelenolisnog povrća, na zdrav način termički obrađenih namirnica (termostabilna ulja za dinstanje i prženje na manjim temperaturama), lagana nemasna mesa kao što su piletina, ćuretina, riba, krta crvena mesa, šumsko i bobičasto voće, kao i nakvašeni orašasti plodovi su uobičajena preporuka. Od poslastica insistiram na čokoladi sa >70% kakao delova.

SUPLEMENTACIJA

Suplementi koje preporučujem baziram na opštoj preporuci, a to je uvek D3 i probiotik, ali za pomoć u menopauzi – primena mora biti bazirana na subjektivnim smetnjama kao i na osnovu laboratorijskih nalaza koji se odnose na polne hormone i hormone i rad štitne žlezde. Magnezijum je od neprocenjivog značaja i konzumiran i doziran na pravilan način, u pravilnom periodu dana, kao i u dobro vezanoj farmakološkoj formi, pokriva veliki broj smetnji.

Danas se i kod nas u Srbiji mogu naći bioidentični hormoni koji, bez neželjenih efekata i na najprirodniji način, omogućavaju najbolju supstituciju ovog hormonalnog deficita. Nažalost, mali broj lekara poznaje ovu oblast i ne predlaže svojim pacijentkinjama primenu bioidentičnih hormona.

Poslednje, ali ne i najmanje važno, jeste fizička aktivnost. Ukoliko nemate mnogo vremena dovoljna će biti brza šetnja od najmanje pola sata koju ne može zameniti ni jedan lek ni suplement, jer se danas pristup bolestima u svetu zasniva na ravnopravnom odnosu između terapije, ishrane i fizičke aktivnosti.

Dr Nela Solar,

Solar Medical Center

Đumbir kao veoma stara biljka se koristila još u doba stare Indije, Kine i Rima prevashodno zbog jakog mirisa, specifične ljutine i prijatno, slatkasto pikantnog ukusa.

Ova dragocena biljka ili koren, čudnovatih oblika, prepuna je metabolitima koji se nazivaju fenolima. Ovi fitonutrijenti poseduju antioksidativna i protivupalna svojstva.

Đumbir i njegovi uticaji na zdravlje

Antiupalni efekat đumbira doprinosi poboljšanju najvećeg broja tegoba i simptoma, jer je povećanje broja inflamatornih ćelija u našem telu osnova za razvoj većine bolesti.

Prah đumbira se zato koristi za obloge protiv otoka, odličan je i kod grčeva, smanjenja bola kod koštanomišićnih problema kao što je artritis, ublažavanje kašlja, jačanje imuniteta. Svojim efektom poboljšava cirkulaciju i utiče na smanjenje nastajanja tromboze. Smatra se delotvornim i kod migrene i gripa.

Najopsežnije proučavane bioaktivne komponente đumbira su gingerole i shogaols.

Đumbir pokazuje svoja lekovita svojstva u tretmanu hroničnog zatvora i dijareje, jer je 2017. godine, na Univerzitetu u Bologni, otkriveno da koncentrat korena đumbira pokazuje blagotvorne efekte na glatke mišiće crevnog epitela. Dobro proučeni fitomarkeri 6-gingerol, 8-gingerol i 6-shogaol imaju ovakvo delovanje i zaslužni su za ovaj blagotvorni efekat u digestivnom sistemu.

Fitonutrijent đumbira gingerol, flavonoidi i tanini imaju hipoglikemijska svojstva. Istraživanja poslednjih godina, pokazala su i potencijalne zdravstvene koristi đumbira na funkciju beta-ćelija pankreasa, kao i na lipidni status, te bi tako đumbir mogao biti ukjučen kao pomoćna terapija za osobe sa dijabetesom tip 2.

Đumbir i gojaznost

Gojaznost je globalna epidemija, pa je pre nekoliko godina objavljeno više studija iz oblasti fitoterapije koje govore o pozitivnim efektima đumbira protiv povećanog procenta telesnih masnoća. Đumbir pomaže kod ovog problema povećavajući lipolizu i termogenezu što dovodi do pojačanog sagorevanja, ali i inhibicijom apsorpcije masti u crevima. Postoje i individualna svojstva koja govore u prilog smanjenja apetita.

Dugo se kapsule đumbira koriste kod osoba koje imaju mučnine izazvane trudnoćom, putovanjima ili hemioterapijom.

Olakšavanje menstrualnih bolova još je jedan od efekata zbog kojeg volimo i rado koristimo đumbir koji ima dokazanu lekovitost, efikasnost i bezbednost.

Preporučujem ga narendanog u čaši vode ili biljnog čaja, ujutru, i kao dodatak svim jelima, jer će ovaj korenasti začin začiniti naše zdravlje sa mnogo korisnih efekata.

Dr Nela Solar,

Solar Medical Center

Policistični ovarijalni sindrom ili PCOS, je stanje koje pogađa gotovo 10% žena generativne dobi. PCOS  karakteriše hormonski disbalans, uključujući ne samo reproduktivne organe, već i kompletan metabolički odgovor hormona koji regulišu nivo šećera u krvi, apetit i akumulaciju masnog tkiva.

Simptomi PCOS mogu uključiti bolne i neregularne menstrualne cikluse, otežani gubitak, uglavnom, povećane telesne mase, akne, opadanje kose itd. Mlade devojke, kasnije žene, najčešće razviju metabolički sindrom sa povišenim šećerom i masnoćama u krvi sa izrazito povećanim rizikom od kardiovaskularnih komplikacija, mada i žene sa metaboličkom poremećajem mogu dobiti policistične jajnike. Ovaj sindrom se uzima i kao veoma čest uzročnik neplodnosti.

Kod velikog broja žena ovaj sindrom prati i slab rad štitne žlezde, kao i insulinska rezistencija ili drugačije „Pre-dijabetes“. Pored porasta telesne mase, hiperlipoproteinemija i visokog šećera, osoba oseća i umor, bezvoljnost, nesrećna je i depresivna, a žali se na otečenost lica, stomaka i nogu.

Kako je gojaznost u svetu u porastu i broj PCOS dijagnoza je sve veći, prva linija borbe za osobe sa PCOS je promena životnog stila, prevashodno smanjenje telesne mase sa sledstvenim povećanjem insulinske senzitivnosti, tj. osetljivosti receptora za insulin.

Prvi savet – smanjenje telesne mase

Poboljšanje simptoma PCOS se primećuje već pri gubitku nekoliko kilograma (samo 20% od preporučenog gubitka) i kada još niste postigli optimalnu telesnu masu. Idealno je da se pridržavate preporuka programa Solar 511. Ova vrsta ishrane prevenira, smanjuje simptome i poboljšava kliničku sliku, jer isključuje namirnice prema Glikemijskom indeksu, što je i ključna preporuka svih svetskih zdravstvenih institucija. Dijete koje vam obećavaju brz i nagli gubitak kilograma sa posledičnim, još većim porastom telesne mase (poznatiji kao „jo-jo efekat“), doneće vam više štete nego koristi.

Koje namirnice mogu biti od pomoći kod osoba sa policističnim jajnicima:

• prirodna, najbolje organska, industijski neprerađena hrana,
• namirnice sa visokim procentom vlakana, integralne žitarice, mahunarke, sveže voće i povrće,
• masna riba bogata Omega-3 masnim kiselinama (losos, tuna, sardine, skuša itd.),
• spanać, kelj i ostala tamnozelena lisnata povrća,
• tamno crveno voće „šumsko, bobičasto“, kupine, borovnice, višnja,
• brokoli i karfiol,
• tamna čokolada, sa preko 70% kakao delova u umerenim količinama (30 gr dnevno),
• začini, kao što su kurkuma i cimet.

Uključite ove namirnice u svoj svakodnevni jelovnik. Voće jedite za užinu, a ostale možete u svakom obroku.

Drugi savet – obavezna fizička aktivnost

Dokazani način poboljšanja insulinske senzitivnosti i rebalansa polnih hormona je da budete aktivniji.

Dovoljno je da na dnevnom nivou hodate 30 minuta i da pri tom menjate ritam u pravilnim intervalima. Precizano objašnjenje na koji se način sprovodi ova fizička aktivnost nalazi se u u Solar 511 programu. Ova preporuka je bazirana prema studiji, koja je uključila preko 150.000 ljudi, sa efektom na smanjenje telesne mase i aktivnosti metaboličkih procesa već nakon mesec dana.

Treći savet – jedite redovno, ali ne prečesto

Preporuke da jedete na svaka 2 ili 3 sata za osobe sa PCOS nisu poželjne. Zašto je to tako? Potrebno je 3 sata da se, tokom i nakon obroka, povišeni nivoi insulina spuste. Ukoliko odmah počnemo novi obrok, bez obzira koliko mala količina hrane bila, ovo će pretstavljati ponovni stimulans za pankreas da sintetiše novu količinu insulina. Kontinuirano prisustvo ovog hormona u krvi pogoršaće kliničku sliku, ali i potpuno zdravu osobu uvesti u stanje povišenog rizika od dijabetesa. Zato je razmak između obroka neophodno da traje 4 do 5 sati.

Preporuka za primenu suplemenata minerala, vitamina ili biljnih preparata mora da bude od strane stručnog lica koje će kreirati protokol kombinacije, pravilnog vremena i načina uptrebe.

Najčešće primenjivani preparati su iz grupe B vitamina, kao što su inositol i folat, prohormon D3 ,hrom, selen, cink i Omega 3.