• Postoje određene namirnice koje sadrže tzv. goitrogene supstance koje otežavaju da štitna žlezda stvara svoje hormone. Postoji stalna nedoumica oko toga da li dobra termička obrada tih namirnica uništava te supstance ili ne, tako da bi ove namirnice trebalo umereno konzumirati, dva do tri puta nedeljno i nikada više njih u isto vreme. U goitrogene namirnice spadaju: kupus, kelj, karfiol, radič, prokelj, kineski kupus, spanać, blitva, rotkvice, pinjoli, kikiriki, proso, jagode, breskve, orasi, laneno seme. Ukoliko je bolest teškog stepena ove namirnice ne unositi do regulacije hormonskog statusa.

• Soja ne gubi goitrogenost kuvanjem tako da je strogo zabranjena kod pacijenata sa hipotireozom.

• Mlečni proizvodi, takođe, smetaju optimalnom radu štitne žlezde, tako da je dozvoljen samo puter i sir od surutke, tzv. albuminski sir ili u narodu poznat kao urda ili vurda.
• Endokrinološkim pregledima se može pratiti stanje i funkcija štitne žlezde.

Opšte preporuke

• Treba povećati unos namirnica koje su bogate jodom i selenom, kao i namirnice bogate gvožđem, cinkom i vitaminima B grupe, posebno B 12 i B 2.
• Kalcijum i magnezijum bi trebalo dodati u okviru dnevnih preporučenih doza kod žena pre menopauze oko 1000 mg kalcijuma koji se mora unositi do 500 mg po dozi, a u menopazi do 1500 mg, magnezijum, od 350 do 400 mg.
• Jod je potreban za stvaranje hormona štitne žlezde, dok selen ima esencijalnu ulogu u konverziji T4 u T3 (aktivni oblik hormona).
• Jod se mora ograničiti kod osoba sa dokazanim autoimunim tireoidizmom poznatijim kao Hashimoto Thyreoiditis.

Najnovija istraživanja pokazuju da postoji povezanost celijačne bolesti i bolesti štitne žlezde. Osobe sa autoimunim bolestima bi trebalo da izbegavaju žitarice koje sadrže gluten (pšenica, raž, ječam, ovas).

• Nedostatak gvožđa inhibira apsorpciju joda, podiže se koncentracija TSH u krvi. Cink i vitamini B grupe su takođe neophodni za stvaranje hormona štitne žlezde.

Dr Nela Solar je razvila sistem ishrane pod nazivom „Solar 511„, zasnovan na poštovanju metaboličko hormonskih oscilacija tokom dana.

Pored ishrane i vežbanje može da ubrza metabolizam. Dovoljno je dnevno vežbati 30 minuta (joga i pilates). Radi bolje funkcije štitne žlezde poželjno je izbegavanje stresa, pušenja, indijskog čaja, zelenog čaja, energetskih pića i kafe, zbog visokog sadržaja kofeina koji je psihostimulans.

Izbegavajte paste za zube sa fluoridom i hlorinom (ima ih u vodi sa česme), jer blokiraju receptore za jod.

Ultrazvučna dijagnostika se može koristiti za određivanje stanja štitne žlezde, kod sumnje na bolesti ove žlezde endokrinog sistema.

Osobe obolele od hipotireoze treba da optimalno unose:

• Proteine, posebno morske ribe (tunjevina, skuša, haringa, losos, bakalar) koje su bogate selenom, D3 i omega 3 masnim kiselinama. Proteini životinjskog porekla smatraju se neophodnim za korektan hormonski balans. Jaja su kao i obično odličan izbor za doručak.
• Citrusno i bobičasto voće, kruške, kajsije, šljive, a od povrća šargarepa, peršun i paprika.
• Izbor žitarica sa smanjenom količinom glutena kao što je heljda, kukuruz, amarant, kinoa.

Gluten bi osobe sa hipotireozom trebalo da izbegavaju.

• Orašaste plodove, suncokretove semenke, bundevine semenke, sirovi badem i lešnik do 50 grama dnevno.

Osigurati ishranom dovoljan unos namirnica koje su bogate selenom (piletina, jaja, šitaki pečurke, jagnjetina i ćuretina) kao i optimalan unos hrane bogate beta karotenom: tamno žuto i narandžasto voće i povrće.