Jedna od često zanemarenih, ali ozbiljnih bolesti jeste dijabetes. Prema istraživanjima navedenim na zvaničnom sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, predviđa se da će do 2040. godine svaki peti stanovnik Srbije imati dijabetes, ukoliko se problem i epidemija ne uspore (zaustave).

Takođe, ova istraživanja su pokazala da broj obolelih u Srbiji dolazi i do 16.000 obolelih godišnje. Da stvar bude još gora, sve je više dece i adolescenata koji oboljevaju.

Povećanje rizika da se dobije ova bolest uslovljavaju sledeća tri faktora:

• Nepravilna ishrana
• Nedostatak fizičke aktivnosti i
• Prekomerna telesna težina

Iako se čini teško prilagoditi se brzini života, a ujedno obezbediti sebi dane sa minimalno stresa, redovnim treningom i zdravom ishranom, čini se da je ovo jedini način da se zaštitimo i smanjimo rizik za pogoršanje stanja stečenog ovom ili drugom bolešću.

Solar Medical Center je tu da Vam pomogne na putu ka zdravom životu. Zato smo spremili listu namirnica i saveta, koje bi osoba sa dijabetesom trebalo da primeni, ukoliko želi ispunjen i mnogo bezbedniji život.

Razvrstali smo namirnice u nekoliko grupa, s ciljem da uvek pored sebe imate jasne i pregledne smernice kada je u pitanju pravilna ishrana osoba s dijabetesom. Napomena je da sve što jedete, jedete u umerenim količinama, polako i redovno!

Mlečni proizvodi. Osobe koje boluju od dijabetesa treba da smanje uobičajeni unos mlečnih proizvoda na dva do tri puta nedeljno. Iako smanjeni, dozvoljeni mlečni proizvodi su:

✓ Kiselo mleko

✓ Sir od surutke

✓ Mladi sir

✓ Mladi kajmak

✓ Kisela pavlaka

✓ Kefir

✘ Za razliku od gore navedenih namirnica, slatko mleko, stare i zrele sireve, jogurt i voćni jogurt, treba maksimalno izbegavati.

Meso. Osobe sa insulinskom rezistencijom ili dijabetesom mogu da koriste sve vrste mesa. Ipak, prednost imaju mlađa i nemasna mesa. Treba reći da ništa manje nisu korisna, niti štetna starija mesa kao što su – govedina, teletina, junetina, jagnjetina, konjsko meso, ćuretina, kokošije meso, pileća džigerica (jede se dva puta mesečno), praseće i svinjsko meso. Kada se konzumiraju masna mesa kao što je svinjetina, bira se samo „krtina”, tj .najnemasniji delovi mesa.

✘ Ono što treba posebno izbegavati su: iznutrice, divljač, pačetinu i meso guske.

Neke mesne prerađevine su dozvoljene na jelovniku dijabetičara, ali isključivo pod uslovom da one budu u što čistijem obliku i bez aditiva. Ukoliko ispunjavaju navedeni uslov, slobodno možete koristiti pečenicu, pršutu, pančetu, pileće i ćureće grudi.

Riba. Kao i sa mesom, isti slučaj je i sa ribom – možete koristiti sve vrste:

✓ rečnih riba (grgeč, pastrmka, smuđ, štuka, šaran…), ali i

✓ morskih (skuša, brancin, orada, škarpina, losos, tuna…)

Jaja. Kajganu bi bilo optimalno praviti uvek u odnosu 1:1. Ovo podrazumeva da, ako spremate jedno jaje – dodate još jedno belance, ako spremate dva jajeta – dodajete dva belanceta.

Masnoća. Dobar su izvor liposolubilnih vitamina, ali se sa korišćenjem ne sme preterivati.

Preporučeni izvori masti su:

✓ Ulje od koštica grožđa

✓ Maslinovo ulje

✓ Kokosovo ulje

✓ Bundevino ulje

✓ Svinjska mast

✓ Mast od mangulice

✓ Susamovo ulje

✓ Puter

✘ Treba izbegavati sojino, kukuruzno i kikiriki ulje, margarin i biljne pavlake.

Žitarice, hleb i testenine. Hleb i prerađevine od brašna (testenine) čine grupu namirnica koje su najbogatiji izvor ugljenih hidrata (skrob, šećer). To je razlog da se strogo ograničava upotreba ovih namirnica. Preporuka je koristiti:

✓ Celovito zrno raži, ovsa, heljde, kinoe, spelte, amaranta, prosa, ječma

✓ Integralno pšenično brašno

✓ Proizvodi od ovih žitarica

✘ Potrebno je izbegavati: belo pšenično brašno, kukuruz i beli pirinač.

Povrće. Povrća koja sadrže nešto manje ugljenih hidrata treba da se koriste u neograničenim količinama, a to su:

✓ Zelje, spanać i blitva

✓ List od loze

✓ Boranija

✓ Tikvice i plavi patlidžan

✓ Paprika, paradajz i krastavac

✓ Pečurke

✓ Praziluk i beli luk

✓ Razne vrste zelenih salata

✓ Peršun

✓ Celer i rotkvice

✓ Kupus i keleraba

✓ Kelj i prokelj

✓ Brokoli i karfiol

✘ Treba ograničiti unos i količinu sledećeg povrća: pasulj, grašak, kuvana cvekla, kuvana šargarepa, kuvani koren peršuna i paškanata, krompir i sočivo.

Voće, sveže i suvo. Sa stanovišta sadržaja ugljenih hidrata, sveže voće treba deliti u tri grupe:

1. Sa manje ugljenih hidrata, koje se može preporučiti dijabetičarima – jagode, maline, kupine, borovnice, drenjine, ribizle, višnje, limun, mušmule, mandarine i kisele jabuke.
2. Sa nešto više ugljenih hidrata, koje treba upotrebljavati u manjim količinama – kajsije, breskve, šljive, pire od jabuka, sok od sveže narandže i mandarine.
3. Sa najviše ugljenih hidrata, čija je upotreba strogo ograničena – lubenica, dinja, grožđe, banane, sveže smokve, ananas i mango.

Suvo voće (suvo grožđe, šljive, smokve, urme – datule, kruške, borovnice…) sadrži 5 do 6 puta više ugljenih hidrata od sirovog voća, pa ga treba koristiti u najmanjoj količini.

Koštunjavi plodovi. Lešnici, bademi, pistaći, semenke, leblebije i njihove industrijske prerađevine su, po količini ugljenih hidrata, slični vrstama voća koja su najbogatija ugljenim hidratima. Njihova je prednost nad sirovim voćem u bogatijem sadržaju belančevina, tako da imaju niži glikemijski indeks.

✘ Nepovoljna strana je ta što sadrže dosta masnoća (kao kod svinjskih kobasica i slanine), tako da ih treba ograničiti kod gojaznih osoba.

Sladila. Ovo je večiti problem, ne samo dijabetičara, već i osoba koje nemaju ovu bolest, a žele da vode zdrav život i izbace veštačke šećere – Kako pronaći zdravu zamenu za beli šećer?

Preporučujemo upotrebu biljnog zaslađivača – STEVIE. Nju koristite za korekciju ukusa biljnog čaja, limunade, kakaa itd.

✘ Treba izbegavati: šećer, med i veštačke zaslađivače, kao i džemove, pekmeze, kompote, želee sa dodatkom šećera.

Pored svega navedenog, neophodno je izbaciti gazirane sokove, veštačke sokove i napitke, različite grickalice (slaniše) i naravno slatkiše – svi su prepuni veštačkog šećera.

Kako biste svoj organizam doveli u savršen balans, potrebno je da pored zdrave ishrane, ubacite u svoj dnevni raspored fizičku aktivnost i edukaciju, odnosno rad na sebi u borbi protiv nervoze, stresa, različitih nemira itd.

Biće Vam potrebno određeno vreme da se organizam privikne na ovakve promene, ali ne odustajte. Počnite već danas – ipak je zdravlje najvažnije!

Dr Jelena Nela Solar

Budite zdravi,

Vaš Solar Medical Center.

Hleb i prerađevine od brašna (testenine) čine grupu namirnica koje su najbogatiji izvor ugljenih hidrata (skrob, šećer) u ishrani. Ovo je razlog da se strogo ograniči upotreba svih ovih namirnica kod osoba koje imaju ovu hroničnu bolest.

Preporuka je koristiti celovito zrno: raži, ovsa, heljde, kinoe, spelte, amaranta, prosa, ječma, integralno pšenično brašno i proizvode od ovih žitarica.

Takođe je preporučljivo koristiti ih za doručak dok upotrebu ovih namirnica u popodnevnim ili večernjim časovima svesti na minimum, tj. do 50 gr.

Izbegavati: belo pšenično brašno, kukuruz, pirinač.

Izbegavati hleb i peciva kojima je dodat samo kvasac.

Povrća koja sadrže nešto manje ugljenih hidrata mogu da se koriste u neograničenim količinama, a to su: zelje, spanać, blitva, list od loze, boranija, tikvice, paprika, paradajz, krastavac, razne vrste zelenih salata, plavi patlidžan, sveži celer, peršun, rotkvice, kupus, kelj, sveža keleraba, prokelj, pečurke, praziluk, beli luk, brokoli i karfiol.

Ograničiti unos i količinu sledećeg povrća – samo uz ručak: pasulj, grašak, kuvana cvekla, kuvana šargarepa, kuvani koren peršuna i paškanata krompir, sočivo.

Dodatne informacije o ishrani možete potražiti u proverenom sistemu „Solar 511„.

Lešnici, bademi, pistaći, semenke, leblebije i njihove industrijske prerađevine su po količini ugljenih hidrata slični vrstama voća koja su najbogatija ugljenim hidratima. Njihova je prednost nad sirovim voćem u bogatijem sadržaju belančevina (kao kod ribljeg mesa) tako da imaju niži glikemijski indeks.

Nepovoljna strana je veliki sadržaj masnoća (kao kod svinjskih kobasica i slanine) tako da ih treba ograničiti kod gojaznih na jednu šaku dnevno.

Izbegavati: džemove, pekmeze, kompote, želee sa dodatkom šećera.

Sladila

Za korekciju ukusa biljnog čaja, limunade, kakao, dozvoljena je upotreba biljnog zaslađivača – STEVIE. Izbegavati: šećer, med, veštačke zaslađivače.

Gazirane sokove izbegavati

Ne zaboravite da držite ishranu pod kontrolom prateći efikasan sistem razvijen od strane Dr Nele Solar – „Solar 511„.

Pacijenti kojima je dijagnostikovan dijabetes bi trebalo da vode računa o načinu ishrane u cilju poboljšanja glikemijskog profila i prevencije komplikacija kao što su kardiovaskularne i neuropatske bolesti.

Neophodnost fizičke aktivnosti je potvrđena nizom kliničkih i naučnih studija.

Pojedini suplementi mogu pomoći klasičnoj terapiji, a kako nemaju ozbiljna neželjena dejstva često su odličan saveznik u terapiji ove hronične bolesti.

Ishrana mora biti balansirana i prilagođena vremenu i dozi osnovnih farmakoloških principa terapije kao što su oralni antidijabetici ili insulini.

Mlečni proizvodi zbog visokog procenta proteina neophodan su deo ishrane, ali se često preveliki unos beleži u ishrani našeg podneblja.

Unos dozvoljenih mlečnih proizvoda je potrebno smanjiti na dva do tri puta nedeljno i to najbolje za doručak i ne u dozi većoj od 100 gr ili 200 ml:

– kiselo mleko, jogurt sa procentom masnoće preko 1,6%, sir od surutke, mladi sir, mladi kajmak, kisela pavlaka, kefir.

Izbegavati ili maksimalno ograničiti:

– slatko mleko, stare i zrele sireve, niskomasne ili voćne jogurte.

Meso je važan izvor neophodnih makronutrijenata i zato se preporučuju sve vrste mesa. Prednost imaju mlađa i nemasna mesa, ali ništa manje nisu korisna (ni štetna) starija, krta mesa: govedina, teletina, junetina, jagnjetina, konjsko meso, ćuretina, kokošije meso, pileća džigerica (2x mesečno), praseće i svinjsko meso od buta.

Izbegavati jaka, masna mesa kao što su iznutrice, divljač, pačetina i meso guske.

Dozvoljene mesne prerađevine (u što čistijem obliku bez aditiva) su pečenica, pršuta, pančeta, pileće i ćureće grudi, ali se moraju ograničiti zbog visokog procenta soli koja nepovoljno utiče na krvne sudove koji su kod ovih pacijenata veoma fragilni.

Riba u ishrani osoba sa dijabetesom

Osoba sa DM može da koristi sve vrste rečnih riba (grgeč, pastrmka, smuđ, štuka, šaran i druge) i morskih riba (skuša, brancin, orada, škarpina, losos, tuna).

Jaja

Kajganu bi bilo optimalno, ali ne i obavezno, praviti uvek u odnosu 1:1 (jedno jaje + jedno belance, dva jaja + dva belanca, itd.).

Odličan način za određivanje stepena rizika za oboljevanje od dijabetesa predstavlja i testiranje na Body Galaxy analizatoru telesne strukture, koji možete pronaći u našoj poliklinici.

Masnoća je dobar izvor liposolubilnih vitamina, ali se sa korišćenjem ne sme preterivati.

Preporučeni izvori masti: ulje od koštica grožđa, maslinovo, kokosovo, bundevino, svinjska mast, mast mangulice, susamovo ulje i puter.

Izbegavati: sojino, kukuruzno i kikiriki ulje, margarin, biljne pavlake.

Za proveru strukture telesnog sastava, uključujući i iznos masti, isprobajte analizator telesne strukture „Body Galaxy„.