Alergijska kijavica

Alergijska kijavica

Alergijska kijavica je vrsta upale sluzokože nosa koja se javlja usled preosetljivosti na alergene u vazduhu, tzv. inhalacione alergene. U njih ubrajamo polene, grinje iz kućne prašine, životinjske dlake, plesni i sl. Danas je učestalost alergijske kijavice veoma velika i po nekim statistikama smatra se da oko 30% populacije u životnoj dobi izmedju 20 i 40 godina u razvijenim zemljama ima ovu vrstu problema.

Alergijska kijavica može biti sezonska, odnosno polenska, koja se javlja u sezoni cvetanja biljaka ili nesezonska koja se javlja tokom čitave godine, a izazivaju je kućni alergeni – pre svega grinja iz kućne prašine, buđ, životinjska dlaka itd.

Simptomi se javljaju u vidu čestog kijanja, sekrecije iz nosa, zapušenosti nosa, najčešće uz pridruženo crvenilo i svrab očiju, suzenje očiju i otok kapaka. Sekrecija iz nosa obično je vodenasta i bistra. Simptomi se javljaju često već nekoliko minuta posle izlaganja alergenima i mogu jako uticati na kvalitet života  smanjujući kvalitet sna, radnu sposobnost i koncentraciju. Osobe koje su alergične na polene tipično imaju tegobe u određeno doba godine kada su ti poleni prisutni u vazduhu, a mnoge od ovih osoba imaju i pridruženu astmu, alergijski konjunktivitis ili atopijski dermatitis.

Sam uzrok pojave ovog oboljenja je delom nasledni, genetski faktor, a delom je odgovoran uticaj faktora spoljašnje sredine. Nakon ponavljanih izlaganja alergenu organizam stvara veliku količinu tzv. alergen specifičnih antitela, imunoglobulina IgE klase. Vezivanje alergena za specifična antitela IgE klase pokreće oslobađanje iz mastocita i drugih ćelija histamin i slična jedinjenja  što za posledicu ima razvoj alergijskog zapaljenja.

Na našem geografskom prostoru, najvažnije grupe polena su:

• Poleni stabala (februar-maj) – pre svega breza, leska, orah.
• Poleni trava (april-septembar) – ježevica, livadarka, livadski vijuk, popino prase i dr.
• Poleni korova (juli-oktobar) – od kojih su najznačajniji ambrozija i crni pelin.

Dijagnoza alergijske kijavice postavlja se na osnovu anamneze (razgovora sa pacijentom), kliničke slike, kožnih PRICK testova, laboratorijskih analiza – pre svega specifičnih IgE antitela u serumu i ukoliko je potrebno specifičnih rinoprovokacionih testova.

Lečenje podrazumeva u prvom redu primenu antihistaminika u vidu tableta, intranazalnog spreja i kapi za oči, zatim intranazalnih kortikosteroida u vidu spreja, antagonista leukotrijena, po potrebi nazalnih dekongestiva. Terapija polenske kijavice počinje da se sprovodi oko 2 nedelje pre očekivanog cvetanja radi postizanja najboljih rezultata.

Pored lekova savetuje se primena i tzv. opštih mera koje podrazumevaju u slučaju alergije na polen smanjenje boravka na otvorenom prostoru, zatvaranje prozora naročito ujutru kada je koncentracija polena najveća, presvlačenje, tuširanje, pranje kose nakon povratka spolja odnosno pre spavanja, nošenje pamučne odeće, praćenje polenskih izveštaja.

Kada su u pitanju alergeni zatvorenog prostora savetuje se uređivanje životnog prostora sa što manje tepiha, tapaciranog nameštaja, redovno usisavanje, brisanje prašine.

Najbolje rezultate u lečenju daje primena alergen specificne imunoterapije – SLIT, koja se zasniva na sublingvalnom unošenju malih doza alergena koje se sukcesivno povećavaju u određenim vremenskim razmacima. Na ovaj način uspostavlja se tzv. imunološka tolerancija na određeni alergen i tegobe se u najvećem broju slučajeva značajno umanjuju.