Uzimajući u obzir sve okolnosti koje se odražavaju na naš zdravstveni status kada se spoljna temperatura snizi, često ispod nula stepeni, bitno je ishranu prilagoditi povećanim potrebama za vitaminima, mineralima i oligoelementima.
Postoje određene namirnice koje sadrže tzv. goitrogene supstance koje otežavaju da štitna žlezda stvara svoje hormone.
Treba povećati unos namirnica koje su bogate jodom i selenom, kao i namirnice bogate gvožđem, cinkom i vitaminima B grupe, posebno B12 i B2.
Hleb i prerađevine od brašna (testenine) čine grupu namirnica koje su najbogatiji izvor ugljenih hidrata (skrob, šećer) u ishrani.
Povrća koja sadrže nešto manje ugljenih hidrata mogu da se koriste u neograničenim količinama.
Lešnici, bademi, pistaći, semenke, leblebije i njihove industrijske prerađevine su po količini ugljenih hidrata slični vrstama voća koja su najbogatija ugljenim hidratima.
Pored ishrane i vežbanje može da ubrza metabolizam. Dovoljno je dnevno vežbati 30 minuta (joga i pilates).
Pacijenti kojima je dijagnostikovan dijabetes bi trebalo da vode računa o načinu ishrane.
Mlečni proizvodi zbog visokog procenta proteina neophodan su deo ishrane, ali se često preveliki unos beleži u ishrani našeg podneblja.
O ishrani i dijetama svi znamo po malo. Svako od nas je imao svoje momente uzdržavanja, opuštanja, dobijanja i gubljenja kilograma. Ali nije tu samo priča o obimima, već o funkcionalnosti tela, energiji tokom celog dana, življenja punim plućima.